ZZTop in Belgrade – вредело је чекати
Усрани дан, можда најгори ове године. Ситна киша ромињала цео дан, у граду гужва као да је радни дан пред нову годину, улаз на паркинг се одужио на 30 минута, укратко, једва стигосмо до Арене. До Арене, да, али у Арену мало теже. Претерес троструки, као да смо не дај боже сви одлучили да овај концерт буде и први и последњи у Београду (ZZ Top-у наравно). Ипак, дочепасмо се простора испред бине, кад оно тамо: мали милион људи. А ја мислио да ће 40 € бити довољно да за бар 1 „четворни“ метар простора. Е, наивчино ниједна. Бар да не просипају пиво по мени, помислих. Већ док смо прилазили предгрупа се чула, и то зачуђујуће, сасвим пристојно. Погледах сатић на мобилном, већ касне, нееее… мораћу да стојим бар 3 сата (прим.аутор.: аутор текста је прешао 30 
). Ипак, после нешто стајања…
Коначно 
Након 40 година у Београду ! Јеее ! Иако је каснио читавих 50-так минута (мало предгрупа, мало техничари, мало пићенце у бекстејџу) тек изађаше тек нешто пре 22h. И одмах лудило ! Расположени, насмејани… друга двојица одлични, Били сјајан. И то не само због изговорених српских речи, бацања „Џек Денијелса“ у публику и пушења „Хаване“ пред крај. Сјајан, феноменалан гитариста је показао да и у поодмаклим годинама није изгубио ништа од воље и квалитета. Глас исти, можда још и промуклији (читај бољи). За свирку му је била довољна и само једна рука (лева, наравно), што само доказује о каквом се мајстору али и инструменту ради.
Избор песама је био ок, мада су многе фалиле, нарочито „Blue jeans blues“, бар мени. Али, јасно је, за 1 сат и 40 минута, колико је са све бисом трајао концерт, не може много тога да се одсвира. Ипак, оно што је одгитарисано је било на нивоу који је се само пожелети може.
До неке, надам се, нове прилике !
Да ли вам се текст допао? Зашто не оставите свој коментар доле и наставите дописивање, илиr се пријавите за вести (feed) да би добијали нове текстове аутоматски у вашем читачу вести (feed reader).
Коментари
Још увек без коментара.
Постави коментар